Јуче је у Културном центру општине Медвеђа одржан стручни скуп у оквиру истоименог пројекта „Савремена епска поезија и гусларскo извођење као део УНЕСКО баштине“ који је подржан од Министарства културе и информисања. Скуп је отворио Др Небојша Арсић, председник општине Медвеђа, истакавши да је Медвеђа дом гусала и да су овакве манифестације добродошле јер Медвеђани негују своју нематеријалну и материјалну културну баштину. Проф. др Бранко Златковић из Института за културу и књижевност је у свом садржајном излагању прошао кроз историјат гусала и гусларског извођења од најстаријих дана до песама насталих у доба короне. Посебно је обрадио тему колективног памћења у српском народу коме су гусле биле механизам у преношењу патриотских, моралних и духовних вредности. Народни гуслар Славко Јекнић је обрадио савремени епски стих и његово извођење с краја 19 века до данас. Одржао је и предавање о самој техници гуслара и певања која се практикује широм српских земаља и крајева. Наставник гусала из музичке школе“Мокрањац“ из Краљева, Радован Пековић је одржао изузетну презентацију модерног начина гуслара, наводећи примере Бојане и Николе Пековића и комбинације гусала и хармонике, или гусала и оркестра са више инструмената.  У рад скупа путем видео записа, због оболења од ковида, укључио се и Радосав Додеровћ, песник и гуслар из Маровца. Он је презентовао историјат епског стиха у Медвеђи и стању гусларског друштва данас. Поред Славка Јекнића и Радована Пековића, гусле су дана загудале и у рукама гуслара из Медвеђе: Миљана Токовића, Обрена Јововића и Милутина Петрушића. Кроз песме о Косову, српству, чојству и јунаштву гуслари су дубоко дирнили у патриотска осећања присутних. Скуп је затворио директор Културног центра Небојша Јакшић, изражавајући наду да ће установа културе на чијем је челу и идуће године организовати скуп посвећен овој тематици и обавестио јавност да ће се у Медвеђи у наредном месецу организовати концерт гуслара посвећен овом пројекту и тиме ће се обележити 20 година од формирања Удружења гуслара и писаца епске поезије „Горња Јабланица“ из Медвеђе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *