Отворена изложба слика “Игра живота” аутора Александре Ане Микарић у Културном центру Медвеђа

Поводом Светог Трифуна и “Дана заљубљених” у Културном центру општине Медвеђа отворена је изложба слика под називом “Игра живота” у техници уље на платну.
Директор Културног центра ,Небојша Јакшић је у уводној речи представио гошћу присутној публици. Александра Ана Микарић рођена је у Лесковцу 1988 године, а њено породично порекло долази из Медвеђе. Њен таленат је обликован и надограђен похађањем уметничке школе Кеика Гонзалез током боравка и студирања у Јужној Америци након чега је започела професионалну афирмацију. Анин ментор, професор и уметник Миодраг Елезовић у многоме је утицао на њен данашњи стил и технику. У својој биографији бележи низ значајних самосталних изложби, заједничких представљања, бројних уметничких колонија као и учешће на интернационалним пројектима од чега је можда најинтересантније учешће у Истарском свемирком програму „Видулини“ када је аутономним свемирским летелицама послала својих 12 уметничких слика у свемир.
Обраћајући се публици, млада уметница се захвалила на топлом пријему и великој заинтересованости јавности у Медвеђи за њен рад. Истакла је да је то друга у низу изложби за планирану турнеју којом ће обићи Србију. Кренула је из јужне Србије, најпре из Власотинца, а сада и Медвеђе. На самом крају званичног представљања, Александра Ана Микарић је изразила спремност и вољу да и у будуће помаже својим радом на побољшању културне понуде у Медвеђи.
Професор Зоран Вуковић из Лесковца отварајучи изложбу, истакао је да он прати развојни пут Александре Ане Микарић од најранијих дана и да се још сада може закључити да је пред њом блистава уметничка каријера. Позвао је гражане Медвеђе да уживају у овим јединственим сликарским делима.
О изложби је критику написао Историчар уметности, сликар и истакнути ликовни критичар Здравко Вучинић: „Код ње се уочавају замашне величине платна, које прекривају ускомешани актови, уприличени необичним, крајње наглешеним покретима. Они лебде или се слободно крећу кроз простор. Позадна је затворена. Прекривена је широким, лелујавим, разнолико обојеним, дугиним, суптлно стилизованим тракама. Њихов примат је истакнут да кад – кад залазе у први план захватајући целу површину сликане равни. На тај начин се простиру попут особене оптичке датости, која не угрожава дојам целине, већ употпуњује и богати јединство композиционе представе.

Иако се промишљање Александре Ане Микарић, заснива на искуству класичног поимања слике, сви елементи њеног делања, од форме, боје, детаља и односа облика, трају као продукт индивидуалне свести уметнице, заправо, њене неумитне потребе да успостави властит изражајни код. Уз то, она показује потребу да тражи и тумачи време у коме делује, чиме обезнајује свет назнака којима је окружена у којима налази подстицаје слојевитом тематском ликовном надахнућу.

За разлику од свеприсутнијих тенденција у савременој пракси, које се удаљавају од тековина домаће уметности, слике Александре Ане Микарић се утапају у след примарних аспеката српске уметности, коју прати тежња повратка вредностима традиционалног израза, оличеног у лепоти форме и облика. Снажни, колико синхронизовани токови потеза те видно успостављени колороритички ефекти, у стилском погледу, Ану сврставају у широку породицу експресоничких хтења.“
Изложба ће бити отворена до 22.02.2022. године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.