20.10.2023. године, у Сијаринској Бањи у организацији Културног центра општине Медвеђа одржан „Трећи стручни скуп – Савремена епска поезија и гусларско извођење као део УНЕСКО баштине“, по пројекту подржаном од Министарства културе.
Скуп је отворио директор Културног центра Небојша Јакшић, наглашавајући да је певање уз гусле препознато као репрезентативан елемент културног наслеђа човечанства и да реализацијом овог пројекта Културни центар општине Медвеђа даје допринос популаризацији гусларске поезије. Упознао је присутне да је циљ овог скупа популаризација и презентација истраживања савременог књижевног стваралаштва које се базира на културном наслеђу.
Заменик председника општине Медвеђа, Раде Перовић је у име локалне самоуправе поздравио скуп, истакавши да су гусле увек биле разлог окупљања и дружења у селима подно Радана и Гољака. Подсетио је на чињеницу да су гусле изнедриле многе јунаке овог краја у ратовима с почетка 20. века, подижући им морал на бојиштима како би битке биле добијене. Изнео је и лично мишљење да су уз Светосавље и Српски језик, епска поезија и гусле у многоме учетвовале у формирању српске националне свести.
О пореклу и значају гусала и развоју епске поезије у Горњој Јабланици, свој допринос у виду краћег излагања, дао је Радосав Додеровић председник Удружења гуслара и писаца епске поезије „Горња Јабланица“.
На почетку свог обраћања др Данка Лајић Михајловић, етномузиколог научни саветник у Музиколошком институту САНУ, је подсетила да се ускоро навршава пет година од уписа Певања уз гусле на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства (2018) и указала на важност очувања овог традиционалног израза за шта су првенствено заслужни гуслари, али и институције културе и науке које настоје да унапређују свест ширих заједница о важности овог наслеђа.
Тема њеног излагања била је „Гусларска извођења епских песама: временска димензија“. Кроз анализу извођења познате песме „Дијоба Јакшића“ од стране гуслара Момчила Лутовца и Бошка Вујачића, она је указала на различите односе музичке и поетске компоненте песме у погледу обликовања времена као најважније димензије музичке уметности. Испоставило се да разлози толико различитих решења у извођењима ова два гуслара могу бити могућности и склоности самих гуслара, али и трагови различитих стадијума развоја епике.
У закључку је др Лајић Михајловић истакла да за очување традиције није пресудно, па чак и да није добро вредносно самеравање оваквих стилова, као што се често чини међу савременим гусларима, већ је важно охрабривање што већег броја младих гуслара и њихово слободно, индивидуално развијање у оквирима традиције.
Проф. др Бошко Сувајџић, професор на Катедри за српску књижевност Филолошког факултета у Београду одржао је предавање „Певач и традиција, – ка поетици усменог спевавања“. У свом излагању тематизује однос индивидуално-колективно, феномен ауторства у усменој епској поезији, као и значај даровитог певача у процесу (ре)креирања традиције. У фокусу је била поетика Старца Милије, као и значај песме „Бановић Страхиња“ у културолошком контексту.
Др Бранко Златковић, виши научни сарадник из Института за књижевност и уметност је наступао са темом „Гусле и гуслари у причама и сведочанствима 19. века“. По речима др Златковића, гусле су, осим примарне извођачке сврхе, у традицији имале и друге секундарне функције. О томе је презентовао занимљива сведочанства, у виду анегдотских записа, у којима су гусле средство уз помоћ кога јунак-гуслар преноси тајне поруке у рату, затим јека гусала јавља се у служби скретања пажње противнику док се јунак ослобађа тамнице, те се находе и бројна сведочанства о гуслама као украсу и реликвију који поседују симболички однос и приврженост народној традицији и епици. Бројни су наративи у којима су гусле обредни и култни предмети, и да су на послетку гусле с постале и предмет литерарних обрада.
Допуну ових теоретских излагања, употпунили су гуслари са подручја општине Медвеђа: Миљан Токовић, Обрен Јововић и Радосав Додеровић изводећи песме: „Косорић Илија“, „Синоћ сам те сањо Мила“, „Од града Плава до града Спужа“, које су извођене и појединачно и у групном певању, како гуслара тако и дела присутне публике.
