Пројекат је финансиран од Министарства културе и имао је карактер научно-истраживачког рада за потребе снимања филма о великом јунаку из Топличко-Јабланичког устанка, Димитрију Беговићу, аутентичне историјске личности, и борби и жртви на првој слободној територији у ратом захваћеној Европи и свету, на страдње њега и његове породице.
Историјске чињенице као основа за истраживачки рад:
Димитрије Беговић (Добри До, 1890 – Рипивода, 13. Јануар 1918) био је поручник Војске Краљевине Србије и командант Јабланичког комитског одреда у Топличком устанку 1917. године.
Извршио је самоубиство и спречио да буде заробљен, а са собом у смрт је одвео и два бугарска официра. По разбијању већине устаничке војске, бугарска команда је 23. марта упутила тајно писмо Беговићу и тражила му да преда свој одред, гарантујући му живот, као и животе чланова његове породице. После целовечерњег размишљања, Беговић је послао одговор:
„Убили сте на хиљаде чланова породица комита, убићете и моју, јер се ја никада нећу предати. Српски официр се не предаје“.
У знак одмазде, бугарски војници су Беговићевој жени у седмом месецу трудноће распорили стомак и из њега извадили нерођено мушко дете које су набили на бајонет, а затим су њу и њихово четворо деце убацили у појату и запалили, тако да су живи спаљени. Загрљени, њихова тела су била толико угљенисана, да их мештани касније нису могли раздвојити и зато су их сахранили у заједничку раку у селу Гајтан. Пошто је један бивши комита открио бугарским властима да се Беговић са својим одредом скрива на Радан планини, уследила је потера. Група је опкољена 13. Јануара 1918. године и пружила је жесток отпор. Комите су кренуле у силовити јуриш са намером да пробију обруч, у чему су поједини и успели, али је Беговић остао рањен.
У тренутку када више није имао муниције, довикнуо је да ће се предати. То је изазвало одушевљење бугарских официра, који су имали наређење да га доведу живог, па су потрчали ка њему како би га лично заробили. Беговић је изашао из заклона са подигнутим рукама, док је у рукавима шињела држао две одшрафљене бомбе. Када су се бугарски официри примакли довољно близу, активирао је бомбе и повео их са собом у смрт. Преживели бугарски војници су са мртвог Беговића одсекли главу, набили је на колац и проносили по српским селима, да би тако умањили борбени устанички морал.
Димитријева рођена сестра Милица Беговић је 1921. године, схвативши да издајник њеног брата неће доћи пред суд, одлучила се на освету. Оденута у комитску униформу, јер је и сама војевала, опасала је реденике и узјахала коња, запутивши се у село Доња Топоница. Тога дана је у селу била свадба на којој је кум био човек који је бугарским властима издао њеног брата. Убила га је пред сватовима и одсекла главу, коју је потом однела начелнику округа у Прокупљу. Начелник јој је рекао да неће бити хапшена нити суђена, будући да му је делатност овог човека за време рата била добро позната.
Истраживање је подразумевало ангажовање релевантних стручњака –историчара који би обавили теренска истраживања, истраживања у архивима, музејим легатима.
Пројекат је реализован предвиђеном динамиком и то следећим редоследом:
-Извршно је уговарање ангажмана са релевантним стручњацима из историјске науке: мастер историчари Немања Јовић и Александар Миљковић
-Уговорен је ангажман за техничку подршку за теренски рад (возач и фотодокументариста)
-Извршен обилазак локалитета, места историјских догађаја села Стубла, Гајтан у општини Медвеђа, село Власово у општини Куршумлија, село Обилић у општини Бојник, село Гргуре у општини Блаце
-извршена је посета музеја и архива у Лесковцу, Прокупљу, Нишу и Београду
-извршена је посета завичајној грађи у Медвеђи и Куршумлији
-извршена су итраживања у легату Добросава Туровића у Медвеђи
-обављен је разговор са члановима породица учесника у Топличко-Јабланичком устанку
-Израђена су два документа: научно истраживачки рад са историјским чињеницама на основу доступне грађе и рад у форми романсираног сценарија из живота хероја Димитрија Беговића
-Извршена је промоција постигнутих резултата у Културном центру
Током реализације пројекта, нарочита сарадња је успостављена са Удружењем потомака ослободилачких ратова 1912-1918 из Медвеђе, Удружењем за неговање традиције „Само слога Србина спасава“ из Лебана.
Време рализације пројекта је август-децембар 2024. године.
