15.09.2023. је у Културном центру одржано песничко вече двоје рођених Медвеђана, које је животни пут одвео далеко од родног места, Гордане Шолевић Суботић и Горана Паладе. Отварајући овај празник поезије у Медвеђи, директор Културног центра, Небојша Јакшић је најпре честитао празник националне заставе и годишњицу пробоја Солунског фронта. Најављујући казивање стихова, предочио је присутној публици да се овај догађај припремао последњих годину дана и да је Медвеђа, не само расадник уметника, већ и њихово збориште. Горан Палада, сада пензионер у Трогиру, казивао је своје две песме из збирке „Сијеме моје душе“ и то „Дјевојка из мога завичаја“ и „Останимо дјеца“, које су на неки начин ауторова веза са родним завичајем и његовим садашњим пребивалиштем. Песме одишу дубоком носталгијом за дечачким и младалачким временом, пребројавају оне којих више нема, откривају љубавне јаде, прошле љубави, неостварене сне… Палада је говорио и о свом животном путу од Медвеђе, преко Трогира до Новог Зеланда и Аустралије, о својим прецима који су по мајчиној линји са простора јужне Србије.
Гордана Шолевић Суботић је казивала песме, краћег формата, посвећене Медвеђи, својим прецима, браћи и наравно љубавне стихове које је написала још у својој младости. Једном се песмом осврнула на ставралаштво песника Вите Николића, чије песме често чита и на неки начин је његово ставралаштво утицало на њен песнички опус. Елегантна, насмејана, инзваредном дикцијом, благим гласом којим казује своје питке стихове, узела је пажњу присутне публике. На свиралама, том древном инструменту, Миљан Токовић фрулаш и гуслар из Реткоцера, тихим је тоновима пратио Гордану употпуњујући слику ове непоновљиве вечери. Горданин и Горанов гост вечери био је песник Радосав Додеровић из Маровца који је прочитао песму посвећену јунацима са Солунског фронта.
Културни центар је као организатор песничке вечери уприличио и изложбу старих фотографије Медвеђе из прве половине XX века, обрађене и колоризоване.
