Најважнија година модерне српске историје била је 1878. година. Те године две српске државе: Србија и Црна Гора коначно су на Берлинском конгресу добиле признање државних независности. Увод у Берлински конгрес били су српске и црногорске победе у ратовима са Турском 1876-1878. Ратне победе Србије у Другом српско-турском рату (1877-1878), омогућиле су ослобођење јужних крајева.
Ослобођење Ниша и Лесковца крајем 1877. и почетком 1878. године дало је додатан подстрек српској војсци да крене даље према Косову. На делу терена према Јабланици и Пустој реци упућени су Дунавски и Тимочки корпус. Дунавски корпус је из Пусте реке деловање наставио према Косаници, док је Тимочки корпус под командом пуковника Ђуре Хорватовића упућен у правцу Јабланице. Борбе са Турцима и Арнаутима вођене су јануара 1878. у Гајтану и на Мајдану. Турци и Арнаути, војно потучени принуђени су да се због губитака повуку. Тимочки корпус до краја јануара 1878. ослободио је села низводно од Медвеђе. Нарочито жестоке борбе вођене су у: Рујковцу, Пустом Шилову у Копрану. Турци и Арнаути били су приморани да 2. фебруара 1878. Напусте Медвеђу, коју је затим ослободила Тимочка војска. Наредног дана вођена је жестока битка са Арнаутима у Маћедонцу. Српска војска имала је 5 погинула и 33 рањена војника, док су Арнаути имали 15 погинулих и 18 рањеник. Арнаути потучени на бојном пољу били су принуђени на даље повлачење. До 4. фебруара српска војска запосела је: Туларе, Медевце, Дабишевац, Зајчевац, Ајкобила… Русија је мир са Турском склопила 31. Јануара 1878. и обавезала се да ће тај мир важити и за Србију и Црну Гору. Ратне операције званично су окончане 5. фебруара 1878. На Берлинском конгресу договорено је да Медвеђа ипак остане Србији. Став Турске и њене заштитнице Велике Британије био је да се Медвеђа треба вратити у оквире Отоманске империје. Насупрот њима стајале су: Русија, Аустроугарска, Француска и Немачка. Њихов је став био тај који је превагнуо да Медвеђа буде у границама независне Србије.
Ако постоји нека година изузетно битна у историјском развоју Медвеђе, то је сигурно 1878. година и као најбитнији дан издваја се 2. Фебруар те године. Тога дана окончана је турска владавина дуга 424. године. Много тога се за време тих нешто више од четири столећа изменило. Горња Јабланица после ових ратова остала је готово пуста. Наредне деценије обележило је досељавање српског становништва из Турске, Црне Горе, Бугарске, Аустроугарске…Ослобођењем Медвеђе почео је један нови период развоја. За ових 145. година Медвеђа је претрпела бројне промене. Неговање ослободилачких традиција, чување наших предака од историјског заборава, обележавање битних датума из наше прошлости… остали су наша мисија и обавеза. Сећајући се на наше славне претке одајемо им признање за слободу коју су нама подарили. Њихова жртва није била узалудна, а на нама је да наше будуће нараштаје подсетимо да су наши претци гинули да би ми данас живели. Срећна нам слобода. Дуго је још славили и обележавали. Слава херојима слободе.
У Медвеђи,
2. фебруара 2023.
Немања М. Јовић, мастер историчар
